Anoreksija?! Pomoć pri masetini molim!

Pozzz Israela
Evo da ti samo dam podršku pošto proživljamo donekle sličnu situaciju.
Isto sam zbrčkanih hormona, mene je nedovoljan unos energije doveo do privremene amenoreje, neredovnih ciklusa nakon toga i djelomične neplodnosti.
Što u kombinaciji s niskom ovarijskom rezervom i nije baš lijepo iskustvo.
Jednostavno rečeno, biološki sat otkucava puno puno ranije nego inače a ja sam to u neznanju i dodatno "pogoršala". Tako da se sad moram hitno udebljati i nabaciti BF da popravim hormonalni disbalans.

Iskreno imala sam isti sklop u glavi, "Sad kad sam ovoliko postigla zar odjednom da udarim suprotno? Kako?!? Kakvi crni kolači, šećer čips??? Bez treninga?!!"   ?!??!?!???
I ona "predivna" slika u glavi mene s ogromnim salastim dupetom s vrećom čipsa na kauču gledam Oprah :D :D Ne znam ni zašto jer inače to nikad nisam radila ali eto obuzme te svašta u tom trenutku.
Došlo mi da plačem majkemi, površno i sebično znam al jbg to je taj trenutni osjećaj, ne možemo pobjeći od toga.

Potpuno razumijem kad kažeš da se bojiš usalit a tamo možda ništa nećeš riješiti s time itd itd… Možda, ali opet možda i hoćeš…   Zamisli da riješiš sve zdravstvene probleme s većim BF-om. Zamisli da je stvarno tako lako, a često su jednostavne stvari najbolje riješenje, isprobano na xy primjera.

Kad shvatiš da će kasnije doslovno biti KASNO i da više nećeš imati priliku ništa napraviti onda se dobro zamisliš. Npr. ja za koju god apsolutno ništa više ne mogu napraviti… Gotovo! Kraj! Sva čuda medicine mi ne mogu pomoći u borbi protiv neplodnosti… A tek mi 29. Freaky, znam… i onda si prisiljen postaviti prioritet.
A u ovom trenutku jedino mogu preuzeti kontrolu nad hranom i to ću uraditi najbolje što mogu i sebi dokazati da mogu sve kad to hoću!
Kao što sam tvrdoglavo skinula tu maščobu i dokazala svima da se to može, sad ću je isto tvrdoglavo i vratiti. Neće ona mene kontrolirati već ja nju :)) To je najmanje što mogu uraditi za sebe u ovom ttrenutku jer kasnije neću moću ništa.

I pazi, stvarno već vidim određene promjene i stvarno vjerujem da ću dobit rat.

Opusti kočnicu što se tiče namirnica, naravno da nećeš žderkit kolače cijeli dan svaki dan. Ali kruh s maslacem (ili kikiriki maslacem), kokosovim uljem, nekim finim džemom bi ti dobro došao. Punomasni sir, ne mora biti posni, domaća kuhinja
punjene paprike npr… ;))

Evo ostavih dušu u ovom postu nadam se samo da ćeš shvatiti zašto ti ovo sve napisah, vjeruj mi nije tako strašno malo popustiti kočnicu ;)
I držim fige

Sretno...

Potpisujem, samo pametnije malo ;)
E to i govorim s nekih užasnih 46 kg sam je izgubila al čim sam vratila malo salceta došla je, znači ide to :) Tu je valjda bila neka granica...
I dalje sam u laganom disbalansu, i s produženim ciklusima ali treba malo da se sve vrati u normalu. Tako da nemoj odustati :) nego otkoči u glavi i daj si vremena da sve sjedne na svoje mjesto :) To je ono što ja radim sada i čvrsto vjerujem da će to sve doć na svoje.
I drago mi je da si našla super endokrinku koja zna što radi. Neprocjenjivo! I na psihičkoj razini te oslobodi...

Eto samo da znaš da nisi sama :))) Malo potpore uvijek dobro dodje

Pozzz

gym sve što si rekla apsolutno drži vodu, skužila sam te potpuno, jako si inteligentna ženstvena i nemrem zamislit kako rasturaš kad dođe sat prije wheya. e pa tak se to dela, malo se treba pratiti a ne ignorirati svaki umor, svaku venu i dogotrajnu amenoreju. nažalost, i meni i yasci je to negdje duboko jasno ali isto tako negdje duboko leže debele curice koje papaju čokoladu jer su upravo dobile odj** od nekog ili pak nešto tužnije. sve je to subliminalno i koliko god zvučalo jednostavno, baš i nije i sama znaš jer si rekla da si bila na rubu. e sad, ja se jesam primila posla (klope) kao što rekoh jedem sve i ne tresem se baš nad redom čokolade iskreno, ali uvijek na kraju dana- kad znam da sam u velikom suficitu, samo mi prolaze slike visceralnog sala koji nemože riješit apsolutno nikakav problem (a tome sam baš sklona). čak ii to zanemarim jer se podsjetim da ću kao što si rekla neke sitne viškove rješavati kasnije kad izduram i oporavim se. ali neka slika mene kako treniram i onako veselo idem pripremat cheat (kao zaslužila sam heh) me baci u neki očaj gdje se ja pitam koliko kako i kada ću opet moći biti kobila nad kojom se muške face klanjaju kad prolazi cestom :P a sve zbog vlastitog truda i odricanja...a ovako, jedući zdravu hranu, imajući na umu da se moram i debljati plus pomisao da neće riješiti zdravstvene probleme i da kasnije NEĆU IMATI PRILIKU vratiti se punom parom- me ubija. evo, trudim se, sada sam već u tri mjeseca uz najmanju "štetu" sa 800 kcal skočila na 2 100- 2 300 i ne dobijam masu. vježbati nesmijem, smijem samo hodati i istezati se (jogica neka eventualno pilates) što je meni apsolutno novo...a moram a neeeide. ali ustrajna sam sad u tome, nije mi zato teško palo jučer pojest i krumpir i kruh i zobene. i polumasni sir (btw samo 1 g p razlike a okus je neopisiv) i leći zadovoljno i sito u krevet. možda ipak tijelo stvarno traži veliku obnovu, kao što vas dvije kažete možda je baš uvijek riječ o nečem tak jednostavnom. neka, idem probati, još malo durati do 50 lagano....pa kad stanem na noge počinjem vježbati. nekako vjerujem osobi koja je to prošla barem slično, i metta mi je sve rekao i svi mi to govore. ako svi vide zeleno zašto ja vidim crveno :) častim vas crvenim vinom ukoliko upali kao simbol sveg prelijepog i crvenog XD

mah....dobre stare prodike ;p nema čime se nisam bavila u životu i uvijek doživjela neki neuspjeh, zato mi je ovo točka na i...ali nikad nisam odustajala pa neću niti sada. koji apaurinček i da vidiš kak me više nije briga ni za visceralno salo preko kojeg su pločice na koje kreće masno tkivo. XD meni je problem borba protiv neuspjeha opće više ni u izgledu nije stvar. problem su moje traume, teško djetinjstvo i sj***n hipotalamus koji više ove stresove i šokove nemože tolerirati. dublji je to bezdan od same frke oko izgleda. sada evo trudim se stvarno vratiti neke stare hobije u kojima sam uživala, družiti se s ljudima koje sam redom izbjegavala radi okupacije sobom i što više se maniti svega što ima veze sa samoprocjenom ...čak i komplimente ne primam više k srcu, (komplimenti kompliciraju situaciju). vratit ću se punom parom, samo da budem stabilna...pa čak i ako se nevratim i ako moja sreća ne leži u fitnessu, neka imam i 20 kg viška, sreća ne poznaje razlike ni prioritete. sreća je stanje uma, mir kojem očajnički težim. fitness je manifestacija uspjeha jer me izvukao iz pakla droge. zato tolika opsjednutost time svime. nije ovo za forum dalje, možda je zato krivo sve zvučalo i možda su zato procjene mojih prioriteta bile preokvirne. ja sam iznijela samo ovaj dio oko kojeg ste mi mogli pomoći jer ovo je ipak fitness forum. nije psihijatrija na rabu :) i tako je yaska- hobi je bilo što. sve što mi skreće toksične misli sa ovoga. čak mi je hobi i lakiranje usranih noktiju. bilo šta, šetnja 18 km/h je super normabel, joga fenomenalan balans, čitanje povijesne tematike koja me oduvijek interesirala...ima toga u čemu mogu naći spas dok se situacija kreće sama od sebe dan za danom...kako budem NAPREDOVALA baš kao i ti, i fitness će ponovno biti dio naših života, ali fitness- a ne pretvaranje u muškarca. cure- pametne ste, barem ste uspjele pogoditi srž problema koji je 80 posto situacije. skidam kapu i nadam se da ću kasnije dobiti još savjeta kako da se uspješno vratim u formu!

Ja kapiram skroz razlog zbog kojeg ste zaglibile toliko i po mom misljenju to je jedna od onako, dosta velikih mana fitness sveta gde neko nagrabusi kao vi, neko primi sve od tog sveta i pliva u tome jer mu odgovara, neko nadje nesto svoje. Ali definitivno je od strane te industrije nametnuta velika opterecenost fizickim izgledom i zaista mislim da zbog tih konstantnih priliva takvih tipova tela (da se ne zezamo fitness telo mozes da prepoznas na kilometar i postoji ooogromna razlika izmedju fitness tela i na primer telo nekoga ko se bavi sportom ili necim drugim, pa cak i profesionalni sportisti ne izgledaju izvajano i izgradjeno kao ljudi koji se bave fitnessom, sto je sasvim logicno)ljudi ispustaju iz vida da i jedno prosecno, fit telo u formi sa normalnim postotkom masti i jako blagom definicijom moze da bude lepo. Ne vide ti se trbusnjaci, ramena, ledja...? A ne, pa nisi dovoljno fit...Nema veze sto jacina i funkcionalnost trbusnjaka nemaju veze sa njihovom vidljivoscu, ali ajde, kapiram, ljudi padaju na izgled pa je to nekako prva naznaka da je neko u ''kondiciji''. Pa onda taj osecaj koji ti daje fitness, tipa ti kontrolises sebe i svoju sudbinu, ti protiv sebe, ti i pomeranje granica, ti si najjaci, ti si car, ti imas moc blablabla.... Malo pisem sarkasticno jer uglavnom nisam fan tih motivational gluposti i uglavnom mi se retko koja zapravo zaista dopadne i izmotivise me :D Pa kada osetis da mozes sebe da menjas kako hoces, i da utices na to, posle prvih rezultata uvek hoces jos, pa posle drugih rezultata postavis jos jedan cilj i sve tako... Dok na kraju dobijes nesto sto uopste nisi ti na pocetku :D

Ja sam bas bila u slicnom fazonu kao vi, doduse nisam dosla do toga da budem nezdrava posto sam oduvek volela da jedem i nikada se toga nisam odricala ni za koju definiciju na svetu :D ali sam dogurala do kilaze koja je za mene bila potpuno neprirodna, trebalo joj je puno odrzavanja, konstantnog planiranja, vaganja, o treninzima (isto tako neodrzivim na duze staze) da ne pricam...I sve to za sta? Da bi neko na prvi pogled mogao da kaze za mene da sam fit, fitness cica, da bih mogla da se svrstam u kategoriju tih devojaka? Da se ne lazemo, i da budemo sto posto iskreni, u jednom trenutku svako od nas prodje kroz tu fazu gde se povinujemo nekom drustveno prihvatljivom izgledu i zelimo da se uklopimo u tu sliku nekako.

Danas svi hoce da izgledaju i treniraju kao atlete, a daleko su od tih mogucnosti i potencijala, a najbitnije - NE TREBA IM! Uvek cu ostati pri misljenju da osobi koja hoce da izgleda lepo i bude ZDRAVA, ima lepu kilazu i lepo telo ne treba gotovo nista od svih komplikovanih fitness postulata o prehrani i treningu. Zdrava, normalna hrana i neko osnovno znanje o tome sta koja hrana sadrzi i kad bi trebalo da se jede i neki sport, fizicika aktivnost... Osim ukoliko se neko ne bavi polu-profsionalno necim, ne vidim razlog za pliometrijskim vezbama, raznim hiit-ovima, tabatama i ostalim treninzima koji opterecuju srce i razaraju zglobove i daju nam privid da smo u kondiciji i super fit za pravo nam ispod svega fali one osnovne fizicke spreme.
Nazalost, tu dolazi lobiranje fit tela, koje ne mozes bas da imas tako lako, osim ako se debelo ne pomucis, a to se nekada prelomi kao vama sto se prelomilo.

Devojke, nema niceg loseg u malo masnog tkiva. Pa pogledajte na primer sportistkinje koje se krecu tu negde oko 20-22 bfa (odbojkasice), ili teniserke koje idu cak i do 24% bfa, a zaista tesko da i jedna od njih izgleda salasto, debelo, mlitavo i tako dalje. Meni su njihova tela daleko lepsa od suvih, izdefinisanih kakve imaju fitnessice. Mozda i sienje vidika u smislu estetike mogu da pomognu. Meni je pomoglo, kad sam pocela da se ugledam na tela koja vise slice mom, umesto sto sam stalno jurila neka koja su skroz drugacija.

Takodje, nije tako lako nabaciti hrpu sala i celulita uz normalnu hranu iz dobrh izvora, a pogotovo ako je neko bio fizicki aktivan jako dugo vremena. Ne brinite se ni od toga, izgubite taj strah! Licno sam imala svakakve faze u ishrani i razne oscilacije u kilazi i izgledu, i nista mi nije toliko urnisalo misicni tonus i napravilo celulit kao - STRES, nerviranje i nespavanje! Tako da potpisujem ovo sto kaze gymka, samo zdravo i aktivno.

I najiskrenije preporucujem promenu prioriteta vezbanja. De ne bude samo radi izgleda, budzenja misica, izgleda statue itd, jer je velika sansa da cete se opet zaglibiti u istu zamku. Krenite sa treningom radi zdravlja, kondicije, fizicke pripremljenosti koja ce vam biti transfer na neku drugu aktivnost kojom odlucite da se bavite...Ranije sam mozda izgledala fit, ali nisam mogla pola stvari koje sada mogu...Sada izgledam manje fit, ali mogu volu rep da iscupam, mogu da se snadjem u gotovo bilo kom sportu itd :D. I mnogo mi je drazi osecaj toga za sta je telo sve sposobno, a ne samo kako izgleda. Svakome ko ima problema sa body image-om bih prepocuila da nadje neku aktivnost koja ce pre svega biti hrana za duh i mozak, sa tim SVE ali SVE nedoumice i kompleksi vezani za izgled propadnu i pokleknu pred tim osecajem.

Ako niste profesionalci i nemate ambicije da se penjete na binu, te sitnice u izgledu zaista nisu toliko bitne, a nisu toliko ni odrzive.

I da napomenem : ovo je sve samo i iskljucivo moje misljenje, ne kazem da trebamo svi tako da razmisljamo, naravno. Mozda to nekome bude korisno, a nekome ne...

[email protected]žemo govorit šta god `oćemo ...svi mi želimo izgledat dobro ali ne možemo i onda ćemo  pričat neku drugu priču tj,sam sebe podržavat jer nešto nemožemo postić.....najveći problem je ako osoba teži perfekciji ...e onda je gadno i tu se ništa ne čudim ..kao bivši solo gitarista ako nisam zna sve solo dionice od svjetskih muzičara onda ne bi izaša vani dok to ne bi savlada a o nervozi radi toga da ne pričam....samo jbga razlika  je svirat i ako ne ide u toj ćeš gitari posadit tratinčice.........ili  upravljat svojim tijelom .koje će ti ujutro kad se probudiš priredit šokove ako nešto dan prije krivo napraviš...... po pisanju israelinih@ prošlih postova ....imam osjećaj da je težila perfekciji i zato je došla do ovoga....jer teško je upravljat hormonima al može se....

Edited by dena75 - 11 Lipanj 2015 at 22:22

phoenix- eto prvi sam freak što se tiče perfekcionizma u vezi svega, naročito zato što sam u dosadašnjim izdanjima, onima prije fitnesa potpuno propadala odnosno neuspjevala u životu. to i je srž problema i na koncu- ako se još i fitnessom takva osoba počne baviti- siguran ulaz duboko u anoreksiju toga tipa. teško je definirati perfekciju, ali ja sam sebi tada bila savršena, jer sam bila zadovoljna, bez obzira što mi je i kosa počela opadati zbog tolikog disbalansa u tijelu a taako zdravog izgleda. naravno da sam bila zbunjena kako i zašto. joj pa zašto žena nebi mogla imati nizak bf i hrpetinu mišića...eto zašto, neprirodno je...i ružno složit ćeš se. ali MENI je bilo lijepo, meni je odgovaralo, jer sam na taj način SEBI dokazala da mogu pobjeć od onoga što sam bila- nezadovoljna i potpuno propala napaćena djevojka. je**š izgled, ta moć koja je tako isijavala samo zato što sam bila zadovoljna...sa tim 8 packom, ja sam sebi bila ne kralj- nego tron kraljevske duše. i sada naravno kada toga više nema, kada je od lean body massa ostala viseća koža ispunjena vodom i kiselinom, kada je kosa počela otpadati i kada ja nisam mogla stati na noge sa 39 kg. potpuno je jasno da se boram debelo privikavati na to kako uopće normalno tijelo izgleda i kakvo treba biti da mogu nastaviti živjeti prema prirodnim pravilima jer tu sam očito izgubila bitku. ignorirati nedoumice i sumanutosti koje mi se vrte po glavi kao zaštekao film. trebalo mi je vremena, volje i odricanja da uopće stanem na noge i dođem do tih bjednih 46 kg koliko sada imam- i to sama bez doktora, na rubu smrti sam bila. oporavila sam se 70 % i naravno da sam došla ovdje na fitness forum postaviti pitanje- kako dalje? kako da se vratim SPORTU i ZDRAVLJU a da ponovno ne iznurim svaku stanicu u sebi. želim zdravlje, sreću pa makar i ako to značilo da se neću moći vratiti narednih godinu dana. samo želim znati kako da pomognem sebi a i ostalim djevojkama da prihvatim svoje tijelo u prirodnom obliku i da ga prirodnim zaubuduće i održavam. sa bb-om je gotovo, ali sa sportom i pravilnom ishranom nikada. dalje u psihologiju ne ulazim, to je samo bila kratka natuknica da se zna glavni razlog ove situacije i da se istakne kako uopće u pitanju nije bila pusta želja za izgledom. to je samo manifestacija mog pojma uspjeha u nečemu a sada i ponovnog neuspjeha.